Daću vam šniclu na početku, što bi rekao
moj profesor sa fakulteta: ne voze ga jer niko ne vozi bicikl u Beogradu. Svaki
drugi razlog je daleko iza ovoga. Čak 78% Beograđana rado bi koristilo bicikl,
kad bi videlo da i drugi to rade i kad bi postojala kultura upotrebe bicikla
kao prevoznog sredstva. Ovo i slična izmišljena istraživanja će vam potvrditi
da se ne radi o nedostatku infrastrukture (43%), nebezbednosti u saobraćaju
(41%), lošim vremenskim prilikama (32%), nemogućnosti kombinovanja poslovnog
odela i bicikla (21%), nedostatku bicikla (17%),odbacivanju čitave pomisli jer
misle da su stari (13%) i tome slično. Svi ovi ostali razlozi gledani skupa
navode Beograđane da ne sedaju na bicikl kad kreću na posao u čak 167%
slučajeva, što je svakako samo po sebi besmisleno, čak i kad ne bi bilo
izmišljeno. Isto tako besmisleno je i sedeti u autu u gužvi pri povratku kući,
a sami ste deo problema.
Mislim da je za Srbiju veoma
karakterističan način na koji su moji roditelji gledali na moju želju da u
Beogradu tokom zime na isteku vozim bicikl koji sam dovukao iz Austrije: „Pa ti
si lud, da voziš bicikl po snegu i hladnoći!“. Voleo bih da su imali pristup Norvežana
koji je sumirao jedan naš iseljenik: „Ne postoji loše vreme, samo loša
garderoba.“
Šta još ima da se kaže? Možda da se
odgovori na ono „Ah, pa lako je Holanđanima...“? Šta je tu lako? Nema nigde
ništa lako (trostruka negacija!), sve se mora izgraditi, ako smo vredni. Nekoliko stvari treba uraditi: izgraditi infrastrukturu
(biciklističke staze i trake, semaforsku i ostalu signalizaciju, parkirališta
za bicikle, stanice za samo-opravku bicikala), promovisati bicikl kao održivu
alternativu automobilskom saobraćaju (poznate i uticajne ličnosti da budu
viđene na biciklima), uvesti podsticaje za korišćenje bicikla umesto
automobila, kao i takse za ulazak autom u centar grada.
Nema se para za sve ovo? Ma nije moguće! A
ima se para da se ne radi ništa? Ko to sebi može da priušti? Zar je jeftinije
ne pokušati rešiti problem saobraćajnih gužvi uključivanjem bicikla u saobraćajni
sistem Beograda? A koliko novca ode za potrošeno gorivo u gužvi? Ko plaća
potrošeno vreme u zagušenjima i začepljenjima zbog previše automobila (koji su
ovde lična prevozna sredstva)? Koliko velelepnih mostova će rešiti taj problem?
„Nije naša kultura takva...“ Pa, jeste,
naša je kultura da deca na biciklima ginu pod točkovima automobila. Uzgred, takva je bila i holandska kultura, pa
su je promenili. Ovo će najduže trajati, ali ako odmah krenemo u tom pravcu,
pre ćemo izgraditi društvo u kome je saobraćajna nezgoda između automobila i
bicikla šokantna i retka.
Svakoga dana saznajem za nove načine da se
Kultura vožnje bicikla uvede u društvo. Uvek me obraduje duh biciklista koji ih
povezuje i inspiriše da zajednički pokušaju da prilagode okolinu jednom zdravom
i pametnom načinu života. Ne verujem da u toj borbi mogu da izgube, jer nikada
neće odustati, bez obzira sa koliko malo razumevanja ih drugi sputavaju i
otpisuju. Nećete razumeti tu snagu ubeđenja u ispravnost bicikliranja dok ne
probate i sami.
